Divertikuloza debelog creva podrazumeva prisustvo vrećastih proširenja zida debelog creva koja najčešće nastaju usled povećanog pritiska na zid creva. Može biti nasledna ili stečena, kada se javlja kod osoba koje imaju hronični zatvor, i čije navike u ishrani podrazumevaju konzumiranje dosta mesa I prostih šećera, a malo namirnica bogatih dijetnim vlaknima kao što su voće I povrće. Rizik od nastanka divertikuoze raste sa godinama života, tako da osobe starije životne dobi imaju preko 60% šansu da imaju divertikulozu. Divertikuloza kolona je asimptomatska, a dijagnoza se najčešće postavlja kao uzgradan nalaz u toku pregleda kolonoskopije. Osoba se najčešće javlja lekaru tek kada dođe do upale divertikuluma tj divertikulitisa. Tada nastaju bolovi u trbuhu, mučnina, krvarenje iz creva, povišena temperatura, a u najtežim slučajevima može doći do perforacije creva što predstavlja hitno hirurško stanje.
Divertikulitis se javlja u proseku u 10-25% pacijenata koji imaju divertikulozu. Lečenje se sprovodi u zavisnosti od težine bolesti, a osobe koje imaju divertikulozu kolona treba da vode računa o životnim navikama koje podrazumevaju ishranu bogatu dijetnim vlaknima I redovnu fiziču aktivnost. Redovno crevno pražnjenje predstavlja osnovnu meru prevencije divertikulitisa. Lečenje blagog i nekomplikovanog divertikulitisa podrazumeva primenu antibiotika koje prepisuje lekar. U slučaju težeg oblika divertikulitisa ili komplikacija divertikuloze, potrebno je lečenje u hospitalnim uslovima, a kod razvoja komplikacija I perforacije debelog creva neophodno je I hitno hirurško lečenje.
